Пет (еротских) алтернатива „50 нијанси сиве“

50 нијанси сиве

Данас филм „50 нијанси сиве“ заснован на трилогији коју је написао ЕЛ Јамес и то је успело да освоји милионе читалаца широм света. Много је ствари већ речено о филму, од којих је већина врло лоша, па смо данас одлучили да предвидимо премијеру и предложи пет алтернатива овом роману Уз коју можете уживати цео викенд, а да у биоскопу не потрошите добру шаку евра.

Само напријед, изабрали смо само пет наслова, али овај списак би се савршено могао састојати од десетина књига, али знамо да ваш викенд, попут нашег, није вечан и одлучили смо да задржимо неке од оних који нам се чине квалитетнији или ће то омогућити да време које проводимо читајући буде пријатније.

Не кријем ништа од тебе

Ово је једна од најпопуларнијих књига новијег доба и припада Трилогија Цроссфире написала Силвиа Даи. Неки кажу да је то клон нијанси сиве, али иако подсећа на то, истовремено је веома различит и успева да на посебан начин дође до читаоца.

Наравно, у аргументу; Ева Траммел и Гидеон Цросс се лудо заљубљују и уживају у својој љубави захваљујући његовом милионском луксузу, чини се карбонска копија трилогије ЕЛ Јамес, али како вам кажемо, ништа није онако како изгледа.

лолита

„Лолита“ је један од великих класика еротске књижевности. Написао Владимир Набоков прича причу о опседнутости између четрдесетогодишње учитељице и дванаестогодишње девојчице, у којем љубав завршава тријумфом.

То је роман који се истовремено критикује и аплаудира, али који је успео да преживи време и најжирији критичари.

Заувек Амбер

Написала Катхлеен Винсор, попут „50 нијанси сиве“ добио критике свих књижевних стручњака и овације шире јавности. На 972 странице можемо бити учесници сексуалног разврата који је живео на двору енглеског краља Карла ИИ.

Дуго година забрањен, успео је да преживи све врсте критика и забрана да се и данас настави као један од најчитанијих еротских романа. Нека нико не очекује Цхристиана Греиа или причу, можда тако „нежну“, али без сумње итекако вреди прочитати „Форевер Амбер“.

Делта Венере

Упркос чињеници да многи верују да је еротску књижевност измислио ЕЛ Јамес, они врло греше и то је ако је овај књижевни род некоме нешто дужан, то је Анаис Нин. А то је да је овај љубавник Хенрија Милера и ћерке шпанског пијанисте и шпанског композитора Јоакуин Нин дао нам је један од најчитанијих еротских романа у историји.

„Делта де Венус“ води нас у Париз старих времена, антибуржоаски и у којем је лезбејска љубав једно од многих љубавних питања у која можемо да се удубимо.

Историја О.

Ако је „50 нијанси сиве“ било шокантно и завршило читав период таме за еротски роман са „Хисториа де О“, догодило се нешто врло слично, а то је разоткрила тајне БДСМ-а (Ропство, дисциплина и доминација, потчињавање и садизам, мазохизам), друштву које можда није било припремљено или није желело да буде.

Написала га је Ан Десцлос, иако га је потписала као Паулине Реаге, освојило је непријатељство половине Француза, који су чак годинама забрањивали роман, мада је с временом дело препознато и наставља бити једно од највећих референце еротског романа.

Ако са овим алтернативама нисмо успели да вас убедимо, увек можете прочитати „Педесет нијанси сиве“


Коментар, остави свој

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.

  1.   венн рата дијо

    Књигу нисам прочитао, нити ћу, али, према ономе што кажу све домаћице које никада нису узеле књигу у руке, врло је слична „причи о О“ у савременом окружењу, та лењост која ме само оставља наравно да не читамо и да ако постоји нешто што морбидни људи одмах реагују, да је постојало друштвених мрежа 1954. године, галаме би било много више и с разлогом, али они нови романи који изгледају плагијат и људи који их читају дају ја лењост, али барем су домаћице које читају, нешто, то је нешто. Али ми живимо у трећем таласу феминизма, слободе и полне равноправности, којим се утапа мало воде.